Urbanizacija je megatrend budućnosti. Pokreće ga povećana povezanost. Do 2050. godine više od 60% svetske populacije će živeti u gradovima. Ove promene, u kombinaciji sa brzim rastom, zahtevaju novo infrastrukturno planiranje. Moraju se razmotriti energetski efikasnije zgrade, novi koncepti transporta i smanjenje zagađenja i otpada. Posebno mlade zemlje u razvoju, poput Srbije, razmišljaju o ovim trendovima i postaju sve privlačnije i za strane investitore u srpske nekretnine.

U mnogim zapadnoevropskim zemljama postoji sve veći trend među starijim ljudima u potrazi za novim konceptima stanovanja i življenja. Iako je poslednjih godina vladalo veliko interesovanje za nekretnine u Španiji, Austriji ili Švajcarskoj, u budućnosti će ljudi takođe više razmišljati o kupovini nekretnina na Balkanu, posebno u Srbiji. Prilikom odlučivanja o nekretninama, pravna sigurnost će biti najvažniji faktor. Stranac mora biti u mogućnosti da stekne vlasnička prava nad etažnim zgradama i stambenim zgradama poput državljanina Republike Srbije. Moraju postojati jasne prednosti u pogledu cena nekretnina u odnosu na matičnu državu. Srbija bi trebalo da nastavi da ima velike cene i prednosti u poređenju troškova sa većinom zemalja Centralne Evrope. Međutim, investitori u nekretnine žele visok kvalitet lokacije i kvalitet života. Balkan i Srbija će verovatno postati sve privlačniji za turiste koji dolaze da cene ovu zemlju. U poslednjih nekoliko godina, grad Beograd je pružio ubedljive pristupe za aktivno rešavanje nedostataka u urbanističkom planiranju i infrastrukturi. Ovi pristupi idu ruku pod ruku sa jačanjem Beograda kao evropske turističke destinacije i njegovim značajem kao centralne poslovne lokacije u jugoistočnoj Evropi, sa sve većim međunarodnim značajem.

Rastuće interesovanje za Beograd kao kulturnu lokaciju omogućava gradu da projektuje pozitivan i kulturno vredan imidž izvan regiona u Evropi i svetu. Razvijaju se zanimljivi faktori za kvalitet života i razonode Srbija ima veliki broj starih i novih zgrada koje renoviranje čine vrednim. Ne samo tržište renoviranja nudi perspektivu. Ako kulturni i turistički koncepti, kao i koncepti infrastrukture ostanu uspešni, to bi trebalo imati pozitivan učinak na građevinsko i stambeno tržište i privući mnoge nove strane investitore.